Šta odluku čini čvrstom i po čemu se ona razlikuje od želja?
Da bi odluka bila zaista održiva, ona mora odražavati naše lične interese, potrebe i vrednosti. Ako se odluka donosi isključivo iz spoljašnjih razloga – na primer, „moram da vežbam da bih smršala“ – a ne iz unutrašnje motivacije (želja da se osećate bolje u svojoj koži, više energije ili vitalnosti), verovatno će brzo biti zapostavljena nakon praznika. Nerealizovane odluke tada mogu postati izvor samokritike i osećaja krivice.
U iščekivanju Nove godine, prirodno se osvrćemo na proteklu godinu – šta smo postigli, šta smo propustili i koliko smo zapravo zadovoljni sobom. Kraj godine često doživljavamo kao vreme „svodjenja računa“, priliku da se osvrnemo na odluke koje smo doneli na početku godine i da procenimo koliko smo ih uspeli ostvariti. Neki ciljevi se ostvaruju, dok drugi ostaju samo neispunjene želje.
Novogodišnje odluke mogu biti raznolike: možda želite da smršate, više vežbate, počnete terapiju, menjate posao, posvetite se zabavi, osnujete porodicu ili čak nabavite ljubimca. Pisanje takvih odluka nije samo tradicija – to može biti i oblik mentalne higijene. Taj proces nam pomaže da sumiramo prošlost i planiramo budućnost, stvarajući osećaj novog početka i promene. Često ljudi, bez mnogo ozbiljnog razmišljanja, uživaju u sastavljanju liste ciljeva, iako unapred znaju da većina njih verovatno neće biti ostvarena. Kada se to dogodi, osećaj razočaranja ili obeshrabrenja može biti neizbežan.
Da bi odluka bila zaista održiva, ona mora odražavati naše lične interese, potrebe i vrednosti. Ako se odluka donosi isključivo iz spoljašnjih razloga – na primer, „moram da vežbam da bih smršala“ – a ne iz unutrašnje motivacije (želja da se osećate bolje u svojoj koži, više energije ili vitalnosti), verovatno će brzo biti zapostavljena nakon praznika. Nerealizovane odluke tada mogu postati izvor samokritike i osećaja krivice.
U svojoj knjizi „Moć pozitivnog ne“, Vilijam Juri ističe da osvešćivanje autentične motivacije i davanje pozitivnog razloga zašto želimo da postignemo neki cilj može značajno osnažiti osobu. Takva unutrašnja odluka postaje stub ponašanja, vodi ka promeni i omogućava ostvarivanje naših potreba, interesa i vrednosti.
Juri navodi pet osnovnih ljudskih potreba koje pokreću naše delovanje:
- Bezbednost ili opstanak
- Hrana, piće i druge osnovne životne potrebe
- Ljubav i pripadanje
- Poštovanje i svrha
- Sloboda i kontrola nad sopstvenom sudbinom
„Potreba je ono što nas pokreće.“ – Vilijam Juri
Prilikom donošenja odluka, zapitajte se da li one zadovoljavaju neku od ovih potreba. Ako da, verovatno ste na pravom putu.
Lične vrednosti su još jedan ključni faktor. Kada formulišete odluku, razmislite koju vrednost konkretno ostvarujete:
- Za šta se zaista zalažem?
- Koju najvažniju vrednost štitim? Da li je to lična sreća, blagostanje porodice, integritet, profesionalni uspeh ili nešto drugo?
Kada odluka proističe iz nečega što vam je iskreno važno, veća je verovatnoća da ćete istrajati u njenom sprovođenju. Sam čin donošenja odluke često zahteva više vremena i pažnje nego njeno ostvarenje – proces introspektivnog promišljanja je ključ za autentičnu motivaciju. Upravo ta unutrašnja motivacija daje snagu da odluka postane stvarnost, a ne samo lista neostvarenih želja. U suprotnom, vaše novogodišnje odluke neće se mnogo razlikovati od pisma Deda Mrazu.
Želimo vam srećnu Novu godinu, ispunjenu samosvesnim odlukama i ostvarivim ciljevima!